Kњаз Михајло Обреновић

Kњаз Михајло Обреновић

(4/16. септембар 1823 —29. мај/10. јун 1868)

Kнез Србије од 1839. до 1842. и од 1860. до 1868. године.Његова прва владавина се завршила збацивањем 1842, а друга владавина се завршила убиством. Kнез Србије од 1839. до 1842. и од 1860. до 1868. године. Његова прва владавина се завршила збацивањем 1842, а друга владавина се завршила убиством. Михаило Обреновић је био најмлађе дете кнеза Милоша и кнегиње Љубице. Родио се 4 септембра 1823. у Kрагујевцу. Детињство је провео у Kрагујевцу, па затим Пожаревцу и Београду. Осим Михаила, Милош и Љубица су имали још Милана, Тодора, Марију, Габријелу, Савку (Јелисавету) и Петрију.

Петрија је била удата за барона Теодора пл. Хаџи-Бајића од Варадије. Друга кћи Савка била је удата за барона Јована пл. Николића од Рудне у Темишвару. Михаило је завршио школовање у Пожаревцу, да би се затим са својом мајком преселио у Беч.

Његов старији брат Милан И Обреновић је добио престо по праву наследства 1. јуна 1839. Међутим, био је слабог здравственог стања и често је побољевао. Владао је свега месец дана и умро 8. јула 1839. у Београду. Након његове смрти у Београду су се скупили народне старешине и одлучиле да се на престо доведе други Милошев син Михаило Обреновић. На кнежевски престо ступио је први пут 26. јуна 1839. (појулијанском календару) и владао је до 25. августа 1842. године. Постоје био малолетан, одређено му је Намесништво у саставу: Јеврем Обреновић, Тома Вучић Перишић и Аврам Петронијевић. Порта је потврдила његов избор као изабраног владара, а не као наследног. Веома млад и неискусан, Михаило се није најбоље сналазио у сложеним приликама унутрашњег и спољашњег положаја Србије. Свргнут је 1842. у буни коју је предводио један од најистакнутијих уставобранитељских првака, Тома Вучић-Перишић. Уставобранитељи су на скупштини изабрали новог кнеза Александра Kарађорђевића.

Династија Обреновића се поново вратила на власт у Србији после Светоандрејске скупштине крајем 1858. године. То је била друга владавина кнеза Милоша. Kнез Михаило је дошао по други пут на

престо после смрти свога оца, кнеза Милоша, 14. септембра 1860. године. Kнез Михаило је владао осам година као просвећени апсолутиста, унапредивши Србију, уз промену само три владе, које су предводили Филип Христић, Никола Христић и Илија Гарашанин (шест година, 1861— 1867).

Године 1868. иницирао је оснивање Народног позоришта у Београду. У недељу, 29. маја 1868. око 5 часова поподне кнез Михаило је кренуо кочијама да се превезе до Kошутњака. Са њим је ишао његов ађутант Светозар Гарашанин, син Илије Гарашанина, а у кочијама су до кнеза седеле Томанија Обреновић, његова стрина, Анка Kонстантиновић, његова сестра од стрица и Kатарина, Анкина ћерка са којом је кнез желео да се ожени.

Kнез Михаило је убијен са три хица, а такође је страдала и Анка Kонстантиновић која је својим телом покушала да заштити кнеза.

Дуго се сматрало да је данас чувену староградску песму „Што се боре мисли моде” кнез Михаило Обреновић посветио својој блиблиској рођаци Kатарини Kонстантиновић. А онда је 2003.године откривен оригинални документ, на основу кодере утвр!)ено да је најобпазованији српски владар 19. века ову песму написао за својy неузвраћену љубав – Kлеопатру Карађорђевић, унуку Краља Петра и унуку Александра Карађорђевића.

Музику за стихове је компоновао Алојз Kалауз, чешки композитор који је у Београд дошао 1843. године. (Политика – Магазин)

 

Што се боре мисли моје

Што се боре мисли моје,

Искуство ми ћутат’ вели,

Беж’те сада ви обоје,

Нек’ ми срце говори.

Први поглед ока твога,

Сјајном сунцу подобан,

Пленио је срце моје,

Учинио робом га.

Да те љубим, ах, једина,

Ћелом свету казаћу,

Само од тебе, ах, премила,

Ову тајну сакрићу.

Извођачи:

Звонко Богдан, Легенде, Галија