Седи Мара на камен студенцу
(Маро,Маро од бисера грано)
Седи Мара на камен студенцу,
своју тајну открила је зденцу.
Сузама га оросила Мара,
судбину је своју оплакала.
Маро, Маро, од бисера грано!
Маро, Маро, сунце огрејано!
Лепша си од белога голуба,
пођи за ме и буди ми љуба!
Од лозице гроздног винограда,
лепа Маро, правицу ти хлада.
Носићу те на рукама двема,
јер од мене бољег момка нема.
Не треба ми ни сребро ни злато,
имала сам што ми срцу драго.
Имала сам свога вереника,
био мије и понос и дика.
Извођачи:
Гордана Kојадиновић,Анђелија Милић
У енглеској интернет енциклопедији Википедији песма Мите Поповића „Седи Мара на камен-студенцу“ проглашена је за „хрватску народну песму из Срема“. Уз то, наводи се да је њена мелодија искоришћена за компоновање химне Хаваја!
Сабљо моја димискијо
(О Видову-дну)
Сабљо моја димишћио,
Сабљо моја крвопио,
Љута гујо, жељо моја —
Да идемо у сред боја!
Напред! јуриш! кољи! пали!
Изрод, који крвце жали!
За слободу са злотвори
Срб-јунак се радо бори.
Љути змај и и лавови
У рукама са громови,
Челик-срце, бритка ђорда —
Па шта ће та турска чорда?
Мало нас је, ал’ смо људи!
Челик-срце је у груди!
Челик-срце, боже свети,
Тврђе него бајонети!
Згинућемо, ако треба —
Ад’, гле оног плавог неба,
И, гле, ове сабље ковне,
Сабље ковне, чудотворне!
Сабљом ћемо записати,
Сабљом ћемо зарезати
Дела наша и мегдане,
Баш за небо, Видовдане!
Извођачи: Хор
Саградићу шајку
Сагради ћу шајку
од сувога кедра,
катарку ћу од шимшира,
а свилена једра.
Сузама ћу шајки
да извезем име,
што их роним непрестално,
кад нико не види ме.
Па ћу пустит’ шајку
низ таласе мирне,
а уз њена једрила ће
уздах да ме мине.
Саграђена шајка
поче да се креће,
ал’ у луку одређену
никад стићи неће.
Извођачи:
Предраг Цуне Гојковић.Раша Павловић,Звонко Богдан
Kосо моја свилена па густа
Kосо моја свилена и густа,
Од пупољка руменија уста.
Вита тела ко танана јела.
Загрли ме зоро моја бела.
Да се пењем небу на високо
Где не може ни крилати соко.
Ти си лепа ко пчела на цвету,
Најлепша си на беломе свету.
Је ли чудо што те волим рано,
Мог живота презелена грано;
Та лепша си нег’ роса на цвету,
Најмилија на овоме свету.
Извођачи:
Предраг Живковић Тозовац, Јова Перајлић