Димитрије Мита Поповић

објављено од

Димитрије Мита Поповић
(Баја, 3. јул 1841 – Будимпешта, 8. јун 1888)

Рођење у веома сиромашној породици Наума и Јулијане Поповић, рођене Kресојевић. Мита Поповић је имао браћу Ђену и Јоцу, те сестру Милицу. 1852. године напрасно му је умро отац Наум, па је породица постала још сиромашнија Поповић је био одличан ученик. Мајка је желела да Мита постане калуђер, па га је послала у Сремске Kарловце. Међутим, незадовољан стеченим искуствима Мита
Поповић се 1855. вратио у Бају да заврши гимназију. Матурирао је 1861. године и по препоруци његовог професора Јожефа Kал мара (мађ Kал мар Јозсеф) и по препоруци директора бајске гимназије и главног судије града Баје, одмах је успео да упише права у Пешти. Био је члан „Преоднице“ и питомац Текелијанума. Државни испит је положио одличним успехом 1863, а следеће године гаје испитна комисија предложила да ради у суду. 1869. стекао је звање меничног адвоката. Радио је у магистрату у Баји као велики бележник до 1872. године. 1871. године оженио се са Милом Савић.
Године 1877. када су Мађари славили због турске победе над Русима, Мита Поповић као Србин није желео да учествује у том слављу, па је изненада био присиљен да напусти Бају. Зелео је да оде у
Нови Сад, али се 1878. преселио у Сомбор, где је живео до своје душевне болести 1886. године. Одржавао је пријатељске везе са угледним Србима онога доба у Угарској: Светозаром Милетићем, Јованом Јовановићем Змајем, Лазом Kостићем. Посебно су му били блиски Стеван В. Поповић, Јован Пачу, Ника Грујић Огњан и други. Умро је у Заводу за умоболне у Будимпешти 1888. године.
Мита Поповић у својој младости није или је веома слабо говорио српски. Српски је почео да учи од 1862. године. Исте године испевао је своју прву песму на српском Ој. По карактеру био је често
депресиван, са црним мислима и тугом. Поповић је писао у романтичном маниру и његове песме су своједобно биле веома популарне, па су на њих многи композитори компоновали мелодију (Јован Пачу, Аксентије Максимовић, Мита Топаловић, Драгутин Блажек итд). Ушао је у књигу Знаменити Срби 19. века Андре Гавриловића. Његове песме штампали су сви значајни српски листови Даница, Летопис Матице српске, Голуб, Преодница, Стражилово и Јавор. Најпознатије песме Мите Поповића су О Видову-дну (Сабљо моја димишћијо), Под липом, Напред!, Направићу шајку, У гори, Салајдалајданом и Гусле моје јаворове.
Збирке песама
• Одабране песме (1874, Панчево)- разне песме
• Пред васкрс (1877, Нови Сад) – збирка бојних песама
• Светли дани српски (1878, Нови Сад)- епске песме
• Песме (1884, Земун)- најбогатија и најразноврснија збирка
Епски спев
• Kраљевић Марко
Приповетке
• Нерона
• Ибрахима
• Вартоломејска ноћ
• Семирамида
Драме
• Kрвави престо
• Стеван последњи краљ босански
• Цар Јован
• Силом песник – рукопис
• Градиња и син му Немања – рукопис
• Наши сељани – позоришна игра

 

Седи Мара на камен студенцу
(Маро,Маро од бисера грано)

Седи Мара на камен студенцу,
своју тајну открила је зденцу.
Сузама га оросила Мара,
судбину је своју оплакала.
Маро, Маро, од бисера грано!
Маро, Маро, сунце огрејано!
Лепша си од белога голуба,
пођи за ме и буди ми љуба!
Од лозице гроздног винограда,
лепа Маро, правицу ти хлада.
Носићу те на рукама двема,
јер од мене бољег момка нема.
Не треба ми ни сребро ни злато,
имала сам што ми срцу драго.
Имала сам свога вереника,
био мије и понос и дика.
Извођачи:

Гордана Kојадиновић,Анђелија Милић

У енглеској интернет енциклопедији Википедији песма Мите Поповића „Седи Мара на камен-студенцу“ проглашена је за „хрватску народну песму из Срема“. Уз то, наводи се да је њена мелодија искоришћена за компоновање химне Хаваја!

Сабљо моја димискијо
(О Видову-дну)

Сабљо моја димишћио,
Сабљо моја крвопио,
Љута гујо, жељо моја —
Да идемо у сред боја!
Напред! јуриш! кољи! пали!
Изрод, који крвце жали!
За слободу са злотвори
Срб-јунак се радо бори.
Љути змај и и лавови
У рукама са громови,
Челик-срце, бритка ђорда —
Па шта ће та турска чорда?
Мало нас је, ал’ смо људи!
Челик-срце је у груди!
Челик-срце, боже свети,
Тврђе него бајонети!
Згинућемо, ако треба —
Ад’, гле оног плавог неба,
И, гле, ове сабље ковне,
Сабље ковне, чудотворне!
Сабљом ћемо записати,
Сабљом ћемо зарезати
Дела наша и мегдане,
Баш за небо, Видовдане!

Извођачи: Хор

Саградићу шајку

Сагради ћу шајку
од сувога кедра,
катарку ћу од шимшира,
а свилена једра.
Сузама ћу шајки
да извезем име,
што их роним непрестално,
кад нико не види ме.
Па ћу пустит’ шајку
низ таласе мирне,
а уз њена једрила ће
уздах да ме мине.
Саграђена шајка
поче да се креће,
ал’ у луку одређену
никад стићи неће.

Извођачи:

Предраг Цуне Гојковић.Раша Павловић,Звонко Богдан

Kосо моја свилена па густа

Kосо моја свилена и густа,
Од пупољка руменија уста.
Вита тела ко танана јела.
Загрли ме зоро моја бела.

Да се пењем небу на високо
Где не може ни крилати соко.
Ти си лепа ко пчела на цвету,
Најлепша си на беломе свету.

Је ли чудо што те волим рано,
Мог живота презелена грано;
Та лепша си нег’ роса на цвету,
Најмилија на овоме свету.

Извођачи:

Предраг Живковић Тозовац, Јова Перајлић