Димитријо, сине Митре
Дуго се сматрало да је позната песма „Димитријо, сине Митре“ народна песма. Међутим, касније се сазнало да то није тачно и да је аутор песме Стана Аврамовић Kараминга из Врања.
Стана је била угледна врањанска певачица и узор многим касније познатим певачима. Преминула је 1969. године и на сахрани су према њеној жељи свирали ову песму. Она ју је цео живот мало мењала и
било је неколико верзија песме. Пред саму смрт је рекла пријатељима: „Све несам рекла, све и неје за песму“. Онда је испричала како је песма настала, пише портал Милос.
Наиме, песма је инспирисана причом о Димитрију који је био њен брат од тетке и Стани по којој је она касније добила име. Њен отац Тома је био ујак Димитрију. За причу је сазнала од мајке која јој ју је тек на самрти испричала.
Димитрије је оженио Стану за коју се прича да је била најлепша девојка од Врања до Ниша. Много су се волели, али нису могли да имају деце. Kако су године пролазиле полако је породица почела да зановета, па би рецимо, када би кренули у цркву недељом, свекрва Боса говорила „Ајде, сине ајде. Па и дете доведи“.
Временом је и Димитрије почео да пребацује жени „Бадава, Стано, твоја лепота, кад ниси родила мушко или женско. Сви се куну у децу, а ја у тебе!“
Од несреће која ју је изједала, Стана реши да себи одузме живот и обеси се. Међутим, за то сазна ујак Тома и покуша да јој помогне тако што је посаветује да тајно затрудни са другим човеком како би породица поново била сретна.
Стана је затруднела у четрдесетој години са другим човеком. Полако се враћала срећа у породицу, сви су је пазили и чували од посла да би изнела трудноћу. Међутим, порођај је био тежак. Нажалост, Стана је преминула, али је дете преживело. Након што је прошло седам дана од погреба, Димитриев ујак је решио да му открије болну истину.
– Пре него што одемо на Станин гроб, морам нешто да ти кажем. Изједосмо Стану, прво твоја мајка, па ти и онда ја. Тако је. Твоја мајка, што је кињила. Ти што си неродан, а ја што сам је саветовао с кога да иде. Да знаш, дете није твоје – рекао је он тада збуњеном Димитрију.
Међутим, Димитрије би чврст у том тренутку, те је одговорио ујаку оно чему се овај можда и није надао.
– Ако, ујко. Нема везе. Ми смо хтели дете да усвојимо, а ово је бар моја Стана родила – рекао је он тада.
Сутрадан, на гробу, пред рођацима док су Стани давали прву суботу, Димитрије је прво дао породици инструкције где да га сахране, након чега је извадио пиштољ.
– Овде, поред моје Стане да ме покопате – рекао је и пре него ште је ико могао да га спречи, извадио је пиштољ и убио се.
Седам дана након смрти Стане, три дана после сина Димитрија, од туге умре и његова мајка Боса, а на велику жалост породице, убрзо је преминуо и Тома.Тако је јунакиња ова приче, Стана Kараминга изгубила оца. За сећање саставила је ову песму која у себи садржи велику бол и породичну трагедију.
Kурир/Д.С.