Десанка Максимовић
(Рабровица код Ваљева 1898 – Београд 1993)
Студирала је на одељењу за светску књижевност, општу историју и историју уметности Филозофског факултета у Београду. Након дипломирања, Десанка Максимовић је најпре радила у Обреновачкој гимназији, а затим као суплент у Трећој женској гимназији у Београду. У Паризу је провела годину дана на усавршавању као стипендиста француске владе. Након стоје од 3. септембра 1925. Године радила око годину дана у учитељској школи у Дубровнику, прешла је поново у Београд где је радила у Првој женској реалној гимназији (а данашњој Петој београдској гимназији). Једна од њених ученица била је и Мира Алечковић, која је такође постала песникиња и блиска пријатељица Десанке Максимовић. Почетком Другог светског рата је отишла у пензију, али се у службу вратила 1944. и у истој школи остала до коначног пензиони сања, 1953. Путовала је широм тадашње Југославије и имала велики број пријатеља међу писцима и песницима; у њих су спадали и Милош Црњански, Иво Андрић, Густав Kрклец, Исидора Секулић, Бранко Цопић и многи други. Дана 17. децембра 1959. изабрана је за дописног члана Српске академије наука и уметности, а 16. децембра 1965. за редовног члана. Десанка Максимовић је била песникиња, приповедач, романсијер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем, махом поезије, са руског, словеначког, бугарског и француског језика. Објавила је око педесет књига поезије, песама и прозе за децу и омладину, приповедачке, романсијерске и путописне прозе. Своје прве песме је објавила 1920. године у часопису „Мисао“. Њена поезија је и љубавна и родољубива, и полетна, и младалачка, и озбиљна и осећајна. Неке од њених најпопуларнијих песама су: „Предосећање“, „Стрепња“, „Пролећна песма“, „Опомена“, „На бури“, „Тражим помиловање“ и „Покошена ливада“. Чувши за стрељање ђака у Kрагујевцу 21. октобра 1941, песникиња је написала једну од својих најпознатијих песама „Kрвава бајка“ – песму која сведочи о терору окупатора над недужним народом у Другом светском рату. Песма је објављена тек после рата.
Предосећање
Познала сам те кад снег се топи,
топи, и дува ветар млак.
Близина пролећа душу ми опи,
опи, па жудно удисах зрак.
С нежношћу гледах стопа ти траг,
траг по снегу белом;
и знадох да ћеш бити ми драг,
драг у животу ћелом.
Познала сам те у звонак дан,
дан пијан, свеж и мек.
Цињаше ми се већ давно знан,
знан кад те познадох тек.
С нежношћу гледах стопа ти траг,
траг по снегу белом;
и знадох да ћеш бити ми драг,
драг у животу ћелом.
Познала сам те кад копни лед,
лед, док се буди пролетњи дах;
кад дање час румен, час сетан, блед,
кад сретно се и тужно у исти мах.
С нежношћу гледах стопа ти траг,
траг по снегу белом;
и знадох да ћеш бити ми драг,
драг у животу ћелом.
https://www.youtube.com/watch?v=B8WwKbpU9No
Извођачи:
Мира Васиљевић,Василија Радојчић, Јадранка Стојаковић
Стрепња
(Не,немој ми прићи)
Не, немој ми прићи! Хоћу издалека да волим
и желим твоја ока два.
Јер срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.
Не, немој ми прићи! Има више дражи
ова слатка стрепња, чекање и стра’.
Све је много лепше донде док се тражи,
о чему се само тек по слутњи зна.
Не, немој ми прићи! Нашто то и чему?
Издалека само све к’о звезда сја;
издалека само дивимо се свему.
Не, нек ми не приђу ока твоја два!
https://www.youtube.com/watch?v=xT1M2d4xqBw
Извођачи:
Хашим Kучук Хоки
Срећа
Не мерим више време на сате,
ни по сунчевом врелом ходу;
дан ми је кад његове се очи врате
а ноћ кад поново од мене оду.
Не мерим срећу смехом, ни тиме
да ли је чежња моја од његове јача;
срећа је мени кад болно ћутим с њиме
и кад нам срца бију ритмом плача.
Није ми жао што че живота воде
однети и капљу мога живљења;
сад нека младост и све нека оде:
он је стао крај мене пун дивљења.
https://www.youtube.com/watch?v=whQch4SdVvA
Извођачи:
Мира Васиљевић
У зимски дан
Целога је дана снег полако падо
као с воћки цвет.
0, како вечерас, о, како бих радо
одлетела некуд далеко у свет,
некуда далеко кроз цветове снежне
као лептир лак,
и некоме хтела рећи реци нежне,
топле, лепе, нове, какве не зна свак.
И сутона целог снег је тихо падо
уморан и густ.
Вечерас бих неког угледала радо;
али њега нема. Пут је давно пуст.
Само с бледог неба белој земљи слеће
снежни прам по прам.
0, како је болно пред ноћ када цвеће
пахуљица веје, а ти седиш сам.
https://www.youtube.com/watch?v=ebKcgH_HQYc
Извођачи:
Јелена Селенић
Отићи ћу у пастире
Пред крај свој отићи ћу у пастире,
отићи ћу у пастире изненада.
И ја сам рођена да чувам стада,
да живим сама сред горског мира.
И мени је доста колиба мала,
и моје срце је увек малолетно.
И песме ми имају глас свирала,
као пастир певам благо и сетно.
1 ја имам ћуд пустињака,
бежим од градова и машина.
И мени је дражи, сред сумског мрака,
планински извор него чаша вина.
Пред крај свој отићи ћу у пастире,
отићи ћу у пастире једног дана.
И ја волим да спим под снежним сметом,
да умрем смрћу пастирском и светом,
да облацима будем завејана.
https://www.youtube.com/watch?v=3MCKnrJ-q50
Извођачи:
Мира Васиљевић
Опомена
Чуј, рећи ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира.
Могу ми се учинити
дубоке и меке
очи неке
сасвим обичне.
Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.
Може ми се учинити
лепо и лако
волети кратко
за један дан.
Или могу ком рећи у томе
часу чудесно сјајну
предрагу ми тајну
колико те волим.
0, не остављај ме никад саму
кад неко свира.
Учиниће ми се негде у шуми
поново све моје сузе теку
кроз самоникле неке чесме.
Учиниће ми се црн лептир један
по тешкој води крилом шара
што некад неко рећи ми не срне.
Учиниће ми се негде кроз таму
неко пева и горким цветом
у непреболну рану срца дира.
О, не остављај ме никад саму,
никад саму,
кад неко свира.
https://www.youtube.com/watch?v=5JbzZCtuW6w
Извођачи:
Зафир Хаџиманов
Месечина
Лута нам месец око собе,
крај стрехе плови наше,
сребром нам напунио чаше,
и стаклене боце обе.
Месечином сам се опила
често, због среће, због јада.
Пијмо, пријатељу, и сада,
прозорска отвори крила.
Видећеш, мање је слатка
часа твог старог вина
него купа ова с висина.
Пијмо је. Ноћ је кратка.
Пијмо, пријатељу, сад скупа
ово поноћно пића,
све моје знаћеш биће
кад задња се испразни купа.
Пијмо, пријатељу, сад скупа
ово поноћно пића,
све моје знаћеш биће
кад задња се испразни купа.
Биће ти сасвим прозирна
моја душа и око;
гледаћеш у срце дубоко,
до самог дна му немирна.
Рећи ће потећи саме
образ стати да се жари;
а месец, крчмар стари,
из шумске смејаће се таме.
https://www.youtube.com/watch?v=tzDZTdQlEaY
Извођачи: Дубравка Нешовић
На бури
Сву вечер на пустом брегу
неко стоји.
Пусти ме, мајко, да видим,
да ли је човек или бор.
Пусти ме да видим ко то
сву вечер гледа
у наш бели, скромни двор.
Пусти ме, мајко, неће ме
уморити ход,
брег је близу нашег дома.
О, ја осећам да ми је род
тај човек или бор
што сву вечер близу грома
стоји и гледа у наш двор.
Видиш ли облак црн,
огроман, злокобан брод
над њим плови
и смрт носи?
О, мајко, иди
ти га бар зови
нека се склони у наш дом
тај човек или бор
што сву вечер стоји и гледа
у наш бели скромни двор.
На пустом брегу он је сам
као дете кад руке скрсти
над болом неким први пут.
Пусти ми да танки моји прсти
мета буду бурама злим.
Пусти ме, мајко, добра мајко,
тако је потмуо
и зао облак
што витла над њим.
https://www.youtube.com/watch?v=xPwQO2MA45w
Извођачи:
Јадранка Стојаковић
По растанку I
Реци ми сад када већ прошло све је:
чаши болни и дани драги, лепи;
кад нови бол се старом болу смеје;
од реци твојих кад душа не стрепи
реци да л’ те је моја
туга болела
некад кад сам те много,
много волела?
Реци ми сад кад ме не волиш више:
кад ти се прошлој руга нова срећа;
и кад се дана који некад бише
душа ти само кад ме видиш сећа
реци да л’ те је моја
радост болела
једном кад нисам више
тебе волела?
https://www.youtube.com/watch?v=AHUQpF9SO-o
Извођачи:
Добривоје Топаловић/Ана Бекута, Маја Даниловић,Нада Обрић