Никола – Владимир Николић
(1829. – 1866.)
Рођен је свештеничкој породици у Новој Градишки 25. 6. 1829. године. Основну школу завршио је у Новој Градишки, а гимназију и правне науке у Загребу. Kао млади правник ради у Загребу гђе је ушао у круг припадника Илирског покрета, а посебно се спријатељио са Димитријем Деметером. »На његов наговор он своје родно име ( Никола) мења у уметничко Владимир.
Након Загреба ради у Сиску и Прегради. Мења судску И струку за финанцијску и тако долази у Пожегу као финанцијски поднадзомик. Након краћег времена поново се враћа у судство и ради у Бектежу.
Николић је био велики лиричар који се нагло појавио и нестао из књижевног живота. Своје прве стихове објављује 1852. у «Невену », а затим и у « Даници ». 1855. објављује збирку песама под називом “Kуногорке,” 1863. Збирку под називом « Бршљани » а 1864. « Приповијетке ».Његова најпознатија песма «На те мислим » штампана је у многим часописима из 19.века, а пева се и данас.
Умро је 7. 5. 1866 г. у 37. години живота у селу Бектеж крај Пожеге, сам и напуштен, а сахрањен је у сусједном Градишту.
На те мислим
На те мислим, када зора свиће,
на те мислим кад се сврши дан.
На те мислим кад се свако биће,
спрема тихи да преспава сан.
На те мислим сунце кад се губи
увијек мислим само на те ја.
Тебе једну срце моје љуби
на том свијету срећа си ми сва.
Без тебе ми не мириши цвијеће,
горак ми је плод без тебе свак’,
гђе ти ниси за ме нема среће,
гђе не дишеш нечист мије зрак.
И до смрти мисли ћу на тебе,
без тебе ми пуст је живот тај.
Док у тијелу душа не озебе,
мом животу док не дође крај.
Извођачи: Миле Богдановић