Бранислав Нушић
(Београд, 20. октобар 1864 — Београд, 19. јануар 1938)
Српски књижевник, комедиограф, писац романа, драма, прича и есеја, зачетник реторике у Србији и истакнути фотограф аматер. Такоде је радио као новинар и дипломата. Бранислав Нушић је рођен 20. октобра (8 октобра по јулијанском календару) 1864. у Београду, у Улици Kраља Петра првог, у кући на чијем је месту данас Народна банка Србије, као Алкибијад Нуша (цин. Алцхивиади ал Ну$а) у цинцарској породици Ђорђа и Љубице Нуше. Његов отац је био угледни трговац житом, али је убрзо после Нушићевог рођења изгубио богатство. Породица се преселила у Смедерево, где је Нушић провео своје детињство и похађао основну школу и прве две године гимназије. Нушић је матурирао у Београду. Kада је напунио 18 година, законски је променио своје име у Бранислав Нушић. Дипломирао је н правном факултету у Београду 1885. године. Током студија је провео годину дана у Грацу.
Бранислав Нушић је био плодан писац, познат по свом упечатљивом хумору. Писао је о људима и њиховој, често духовитој, природи.
Преминуо је 19. јануара 1938, а тог дана фасада зграде београдског Народног позоришта била је
увијена у црно платно.
0 његовом бурном животу снимљена је телевизијска драма Неозбиљни Бранислав Нушић 1986. године.
Kад би знала, дилбер Стано
Kад би знала, дилбер Стано,
колика је љубав моја,
колико ме пламом пеку
та два чама ока твоја.
Kад би знала, дилбер Стано,
моје боле, моје јаде,
колико би уста твоја
могла живот да засладе!
Kад би знала, ти би мени
рад севапа љубав дала,
те љубављу, к’о мелемом
ове јаде извиђала.
Извођачи: Станиша Стошић, Чеда Марковић,Милан Бабић