Осман Ђикић
(7. јануар 1879, Мостар — 30. март 1912, Мостар)
Босанско-херцеговачки и српски пјесник, аутор драма, публициста и политичар. Осман Ђикић и Авдо Kарабеговић били су међу носиоцима српске приче у Босни међу Србима-мухамеданцима.
Завршио је основну школу и пет разреда гимназије у Мостару, затим је отишао у Београд, оданде у Цариград, па у Беч, гђе је завршио трговачку академију. Био је банкарски чиновник у Загребу, Брчком и Мостару. 1909 изабран је за секретара муслиманског потпорног ђачког друштва Гајрет. Тада се преселио у Сарајево, гђе је уређивао и друштвени лист Гајрет и водио истоимено друштво. 1910 покренуо је Босанско-херцеговачки гласник, Мусават и политички лист Самоуправу у Сарајеву, и био му је главни уредник. Писао је пјесме и многе ствари у прози, у Босанској вили, Зори и другим књижевним листовима. У друштву са Авдом Kарабеговићем Хасанбеговим и Омер-бегом Сулејманпашићем издао је збирку пјесама, под насловом Побратимство(1900). Штампао је и посебно збирку пјесама Ашиклије (1903).
Написао је и низ родољубивих пјесама између којих је »Српска вила« посвећена Ристи Радуловићу:
Ох не плачи вило, утри горке сузе!
Јер већ сунце мило и нама се рађа,
Брат се с братом мири, престануће свађа!
И Србин ће стрести опет тешке узе !!!
Познате су му песме „Ој кадуно, коно моја“ и „Ђаурко мила.“
Сакупљао је народне пјесме (рукописна збирка Херцеговачки бисер 60 пјесама) и биљежио обичаје (Свадбени обичаји Мухамеданаца у Херцеговини, рукопис) У љубавној лирици се ослањао на севдалинку и угледао на песнике Истока, а побожном лириком се обраћао муслиманској младежи.
Написаоје драме Златија (1905), Стана (1906) и Мухаџир (1909).
Википeдија
Ђаурко мила
Ђаурко мила, туга ме мори
за очи твоје што сузе роне,
ах, очи твоје, препуне баја,
ах, ходи, ходи, сред загрљаја.
Знаш како срце умилно тепа,
љубим те љубим, ђаурко лепа.
Извођачи:
Вукашин-Вуле Јефтић, Вука Шехеровић,Бора Јањић,Миле Петровић, Нестор Габрић
Ђела Фато
Ђела Фато, ђела злато,
ђел’ драгану свом!
Ђела легни и прилегни,
на срдасцу мом.
Б’ијеле лале позаспале,
и алкатмери,
мирис ђула и зумбула
цио Мостар спи.
Спусти главу мирисаву
на њедарца ту,
да те њ и хам, да ти пјевам
сненом јагњету.
Да милујем и мирисем,
твоју бујну влас!
Да те љубим, да те грлим,
док не сване дан.
Извођачи:
Недељко Билкић, Зора Дубљевић
Акшам гелди
Акшам гелди, сунце зађе,
на твом лицу оста сјај.
Акшам гелди, твоје лице,
од сунасца љепше сја.
Да ми сеје огријати,
на љепоти лица твог!
Моја драга на силтету,
ужива к’о падисах!
А ја нигђе ништа немам,
ја сам пуки сиромах.
Акшам гелди, дан се губи,
моје срце заман љуби.
Акшам гелди, мрак се спрема,
а за мене санка нема!
Извођачи:
Ашик оста на те очи
(Ој,кадуно,коно моја)
Ашик оста’ на те очи,
На те двије тамне ноћи,
Ој, кадуно, коно моја
Не исходи на пенџере,
Не исходи, не пркоси.
Твој ме поглед изазива,
Срцу моме не да мира.
Не исходи, не пркоси!
Немој да те ђаво носи!
Ај, јер тако ми Рамазана
Биће чуда једног дана,
У двор ћу ти провалити,
Сто ћу чуда починити,
Док одају нађем твоју
У одаји тебе, љубав моју.
Ај, изгрисћу ти усне рујне
И образе твоје бујне,
Испићу ти ока оба.
Бићеш моја све до гроба.
Ај, бићеш моја све до гроба.
Извођачи:
Вуле Јефтић,Драгомир Мајкић, Бора Јањић, Никола Kолаковић, Звонко Богдан
Дошла Дрина од бријега до бријега
Еј, дошла Дрина, еј, дошла Дрина
од бријега до бријега, Дрино водо,
од бријега до бријега.
Еј, дал’ од кише, еј, дал’ од кише
ил’ од бијела снијега, драга моја,
ил“ од бијела снијега?
Еј, нит’ од кише, нит’ од кише
нит’ од бијелог снијега, драга моја,
нит’ од бијелог снијега.
Еј, већ од суза, већ од суза
босанскије цура, драга моја,
босанскије цура.
Извођачи:
Раша Павловић, Браћа Бајић