Доситеј Обрадовић
(Чаково, 1739, 1742. или 1744 — Београд, 28. март 1811.)
Српски просветитељ и реформатор револуционарног периода националног буђења и препорода. Рођење у румунском делу Баната тадашње Аустрије. Школовао се за калудера, али је напустио тај позив и кренуо на путовања по целој Европи, где је примио идеје европског просветитељства и рационализма.
Понесен таквим идејама радио је на просвећивању свог народа, преводио је разна дела међу којима су најпознатије Езопове басне, а потом је и сам писао дела, првенствено програмског типа, меду којима је најпознатије „Живот и прикљученија“. Доситеј је био први попечитељ просвете у Совјету и творац свечане песме „Воштани Сербије“. Његови остаци почивају у Београду, на улазу у Саборну цркву, иако је његова изричита жеља била да буде сахрањен поред Хајдучке чесме у београдском Kошутњаку.
Востани Сербије
Востани, Сербије! Воштани, царице!
И дај чађом твојим видет твоје лице!
Обрати серца их и очеша на се,
И дај њима чути слатке твоје гласе.
Востани, Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала;
Сада се пробуди
и Сербије возбуди!
Ти воздвигни твоју царску главу горе,
Да те опет позна и земља и море,
Покажи Европи твоје красно лице,
Светио и весело како вид Данице.
Востани, Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала;
Сада се пробуди
И Сербије возбуди!
Спомени се, мати наша, твоје перве славе,
Твојих враждебника ти посрами главе!
Дивјег јаничара терај са Врачара,
Kоји свог истога сад не слуша цара!
Востани, Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала;
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!
Теби сам помаже небесна воља,
И сад ти се показује судбина боља,
Сви ближњи твоји теби добра желе
И даљни се народи твом добру веселе.
Востани, Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала;
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!
Востани, Сербије! Мати наша мила!
И постани опет што си прије била!
Серпска теби вопију искрена Чада,
Kоја храбро војују за тебе сада.
Востани, Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала;
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!
Босна, сестра твоја, на тебе гледа,
И не жели теби никакова вреда.
Kо тебе ненавиди, не боји се Бога,
Од којега теби иде помоћ многа.
Востани, Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала;
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!
Херцегова земља и Чернаја Гора,
Далеке државе, и острови, мора,
Сви теби помоћ небесну желе
Све добре душе теби се веселе
И согласно веле:
Воштани, Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала;
Сада се пробуди
И Сербије возбуди!
Извођачи: Хорови