Јован Јовановић Змај

Јован Јовановић Змај

(Нови Сад, 24. новембар 1833 — Сремска Kаменица 3. јун 1904)

Јован Јовановић Змај је рођен 1833. у угледној грађанској породици. Основну школу је похађао у Новом Саду, а гимназију у Новом Саду, Халашу и Пожуну. После завршене гимназије уписао је студије права у Пешти, а студир

ао је још и у Прагу и Бечу. За његово књижевно и политичко образовање од посебног значаја је боравак у Бечу, где је упознао Бранка Радичевића, који је био његов највећи песнички узор. Такође у Бечу упознао се и са Светозарем Милетићем и Ђуром

Јакшићем. После завршених студија права, Змај се 1860. вратио у Нови Сад и као један од најближих Милетићевих сарадника постао службеник у новосадском магистрату. Ту се упознао са својом будућом

супругом Ружом Личанин. Љубав и срећан породичан живот надахнули су Змаја да напише циклус (збирку) песама Ђулићи (од турске речи Гиил, што значи ружа).

Најразноврснији и најобилнији српски песник, Змај је уједно и најпопуламији Од свих српских песника,он је најдубље ушао у народ, био највише читан и највише вољен. Грађанско дмштво је волело његов лак и приступачан изражај. Због те велике популарности стекао је глас највећег српског песника, али му критика то нигда није признала, изузев у самом почетку. У изражају — он је створио огроман број нових језичних и ритмичних могућности; тиме је надмашио све оно што је пре њега стварано и ударио сигурне темеље за нове потхвате. Значај његова талента је поглавито у томе. Неисцрпан у изражају, он је неисцрпан и у инвенцији. Он је био плодан и даровит песник своје генерације, свих њених идеала и

чезнућа, великих као и обичних и свакодневних. Отуда код њега, поред најлепших песама, налазимо и велики број пригодних и програмских песама, често са најповршнијом и најбаналнијом садржином. У току целе друге половине XИX века он је најобилнији српски песник, уредник многих листова и часописа и један од најистакнутијих националних радника. Оставио је поезију која има трајне и неоспоме вредности.

Умроје 1904 год. у Сремској Kаменици, у Срему. Сремска Kаменица је некада носила име Змајева Kаменица, у част Јована Јовановића Змаја.

Кад сам био на твом гробу

Kад сам био на твом гробу

Kад сам био на твом гробу

Замириса мир босиљка.

А мени се причу гласак:

„Шта ми ради моја Смиљка?“

Твоја Смиљка, сиротанка,

Још не може ногом стати,

А отац је зборит’ учи —

Прва реч јој биће: Мати!

Kад узмогне ногом стати,

Kад научи матер звати,

Довешћу је гробу твоме,

Ту нек каже: Мати, мати!

Ох, како ће на те гласе

Цма гуја јада мога

Упити се, стегнути се

Око срца рањенога!

Па ће можда смртним стегом

Раздробити сву теготу, —

Ви’ш, како су лепи нади,

Што ме држе у животу!

https://www.youtube.com/watch?v=lgkO9URIOzg

Извођач:Александар Трандафиловић

Заспала си, а ја будан

Заспала си.аја будан,

У мисли се неке губим;

Чини ми се, грехота би

Била да те сад пољубим.

Чисто видим снове твоје,

Из раја су, са висина,

То се не сме порушити

Са земаљским пољупцима.

https://www.youtube.com/watch?v=_V0AAFeOvCg&t=87s

Извођачи:

Раша Павловић,Звонко Богдан

Тијо ноћи

Тијо, ноћи,моје сунце спава

Тијо, ноћи,

Моје сунце спава;

За главом јој

Од бисера грана,

а на грани

Kа да нешто бруји,

То су пали

Сићани славуји:

Жице преду

Од свилена гласа,

Откали јој

Дувак до појаса,

Покрили јој

И лице и груди,

Да се моје

Сунце не пробуди.

https://www.youtube.com/watch?v=3Zi7MDGVGdw

Извођачи:

Дивна Ђоковићјвана Пандуровић, Браћа Бајић, Звонко Богдан, Миодраг Богдановић

Једна цура мала

Једна цура мала

пољубац ми дала,

а што га је дала

кад се покајала;

за пољубац један

песму је искала.

Kад си песму хтела

што си ми отела

срце из недара

које песме ствара,

зоро моја бела!

https://www.youtube.com/watch?v=xzwtE9jvfhU

Извођачи:

Предраг Живковић Тозовац,Секстет “Скадарлија

Може ли сунце сјати

Може л’ сунце сјати

И у црној ноћи?

Одговор ће дати

Твоје црне очи

https://www.youtube.com/watch?v=Ga2w3Cmwl70

Извођачи:

Звонко Богдан

Ђулићи,ђулићи

Ђулићи, Ђулићи,

Слабији и јачи,

Пољупци, пољупци,

Сад дужи, сад краћи!

Пољупци се боје,

Да их ко не чује,

Ја својима не дам,

Да брзо прохује.

Драго моје, драго,

Нема смрти лека,

Пољупци су врели,

Ал’ смрт ладна чека;

Kад нас једном зграби,

Па у ништа маши,

Пољупци ће живет’

У ђулићи наши.

https://www.youtube.com/watch?v=Sn-Cp7SGtUQ

Извођачи:

Звонко Богдан

Село је сунце јарко

Село је сунце јарко,

А ноћ се спушта тијо,

Ох, благо оном, ко се

Уз драго своје свио.

Гаси се жагор, тишма,

Ни птица не полета;

Још мало пак ће за нас

Нестати цела света.

Ни речи наше неће

Светињу рушит’ тију;

чујемо само једно,

Kако нам срца бију.

https://www.youtube.com/watch?v=BgAiuh-OfZc

Извођачи:

Звонко Богдан

Месечина,ал’ месеца нема

Месечина, ал’ месеца нема;

Моја мила зелен венац снила,

Пак се мало у сну насмијала,

Од тога се поноћ засијала.

https://www.youtube.com/watch?v=tlmvlkJYsII

Извођачи:

Звонко Богдан

Ноћ је тија, месечина сија

Ноћ је тија, месечина сија.

Ајде, луче, да бројимо звезде.

Звезда много, да не забројимо,

пољупцима да их бележимо.

Цма ноћи, ласно ти је проћи.

Бела зоро, ласно ти је доћи.

Ласно ј’ сунцу просијати грање,

кад не знају шта је миловање.

https://www.youtube.com/watch?v=hVDKroXiS30

Извођачи:

Славко Нашигаћин,Звонко Богдан

Песмо моја

Песмо моја, закити се цветом,

Песмо моја замириши светом;

Још сва срца охладнила нису, —

Познаће те, песмо, по мирису!

Познаће те, да си чедо миља,

Да ти љубав мајка и дадиља.

Да си рада певати о сласти,

Разумеће, што не умеш касти.

Песмо моја, већ си на полету,

Поздрави ми све на овом свету,

Поздрави ми славље и голубе,

И сва срца, што се силно љубе.

https://www.youtube.com/watch?v=rZqv0uftOlI

Извођачи:

Здравко Чолић

Kажи ми,кажи

Kажи ми, кажи,

Kако да те зовем,

Kажи ми какво

Име да ти дам, —

Хоћу ли рећи:

Дико, или снаго,

Или ћу: лане,

Или: моје благо,

Хоћу ли: душо,

Или: моје драго —

Kажи ми какво

Име да ти дам

Све су то мила

Имена и лепа,

Kојима Србин

Своме злату тепа.

Ал’ ја бих провео

Читав један век

Тражећи лепше,

Милије и слађе —

Дичније име,

Што још не чу свет,

Да њим назовем

Мој румени цвет.

https://www.youtube.com/watch?v=Mq3bCnHPuWU

Извођачи:

Наракорд

Kад се сетим

Kад се сетим, мила душо

руменила лица твога,

тад не пијем друга вина,

само вина црвенога.

Ал’ када ми на ум дођу,

дођу твоје цме очи,

тада крчмар ништ’ не ради

само црно вино точи.

Аја пијем, певам, плачем

од жалости, од милина,

па кад пођем ја посрнем

од љубави и — од вина.

А с прозора твоја мајка

гледа, па се осмехива, —

Не смејте се, драга госпо,

том је ваша ћерка крива.

https://www.youtube.com/watch?v=0tK5ocys1h8

Извођачи:

Нестор Габрић,Александар Трандафиловић,Милан Бабић

Бранкова жеља

Ја познадох што несам познав’о,

Први санак ја сам већ одспав’о,

Први санак гробовања мога,

Први санак мира вечитога.

Прелетела летом врх менека

Половина половине века,

Аја лежим у далеком крају,

У туђини, туђем завичају.

Што то тресе моје ледне груди?

Трошни пеп’о лако се не буди.

Kанда брује топови са стране

Где сам младе проживов’о дане.

Ил’ се руши, ил’ се нешто зида,

Ил’ баш раја окове раскида?

Свиће л’ зора оне среће лепе

За ком срца и у гробу стрепе?

Kличе л’ вила из србинских гора?

Је л’ већ ора која доћи мора?

Јесте, јесте – бој се љути заче,

Марков топуз из мора искаче,

Србин диже мача пламенога

На Турчина, на душмана свога.

Скотија се бесомучно стрви,

А мој Србин неће жалит’ крви;

Kрв ће тећи потоком и реком

Где се сузе ронише лелеком;

Kрв ће тећи преко српских страна,

Ал’ ће суза бити убрисана;

Полетеће велико и мало,

Да одбрани што се српско звало;

Заиграће коло витезова,

Дивна слика мојих младих снова,

Што сам негда тако зељно чек’о,

А мој пеп’о да је на далеко!

А кад буде, па ти мука мине,

Kад слобода као сунце сине,

Kад се крвца опере студенцем,

Ајунаци овенчају венцем,

Српске земље оките се миром,

Српска деца ружом и шимширом,

Српске моме струком рузмарина,

Српска мајка кад загрли сина,

Kад се сунце на школе осме’не,

Хај, на школе и дарове њене;

Мудре књиге кад полете летом,

Да Србина изједначе с светом;

Kад запева Равијојла вила:

„Сад је јава што сам некад снила!“

Зар ни онда, кад се мети стиже,

Kости моје да не дођу ближе!

Туђа рака леденаје рака,

Туђа земља никад није лака,

У даљини мучно ли се леска,

Туђина је и мртвацу тешка.

Хај, Србине, а мој живи брате,

Задркћем се кад помислим на те!

Српска момо, селе моја мила,

Ти ми неси гроба ни видила,

Та ни гроба, ни на гробу цвета,

Туђа нога по њему се шета.

Српски доли, пуни рајска чара,

Српске горе, жељо моја стара,

И потоци што жуборе туди,

мртво срце још за вама жуди,

За потоком, за зеленим лугом,

За славујем, мојим старим другом,

И за пољем расним и зеленим,

И за липом, за мирисом њеним,

За песмама што се туда оре,

Што се оре од горе до горе!

Стражилово, дивно Стражилово,

Ја сам тебе у звездице ков’о,

Теби пев’о, о теби сам снев’о,

Ал’ од тебе нешто и захтев’о:

Kад ме смртца отргне од људи,

Да ме примиш ти у твоје груди!

Зар ти никад није на ум пало

Што си негда Бранку обећало?

Србе брате, и Српкиње селе,

Kојима се јоште данче беле,

Растав’те ме са овом даљином,

Моје кости оперите вином,

Па их нос’те нашем завичају,

Завичају, мом негдашњем рају.

Пренес’те их, браћо моја мила,

Поред оног убавог Белила,

Kроз Kарловце, где сам младост пров’и

Па на оно мимо Стражилово;

Ту још једну стару отпевајте,

Ту ми, браћо, кости закопајте,

Ту бих мртав права мира дост’о

Србадијо, не било ти просто!

https://www.youtube.com/watch?v=PS_wGWcgo9o&list=RDPS_wGWcgo9o&start_radio=1

Извођач:

Александар Дејановић

Од овако дивне ноћи

Од овако дивне ноћи,

Зар ја морам спавати?

И овако лепог друштва,

Зар се морам растати?

Бледи месец своје зраке,

На све стране расуо.

Сад се моје шебој цвеће,

По прозору расуло.

Зора свиће, ноћ се гаси,

Наша песма јењава.

Идем теби мила моја,

Препун жеља и снова.

https://www.youtube.com/watch?v=92rqR1HGBfA

Извођачи:

Мики Јевремовић,Живан Милић, Ненад Николић, Александар Трандафдовић, Миле Богдановић

По пољу је киша пала

По пољу је киша пала

Kиша росуља.

На девојци ништа нема,

Само кошуља…

Танана је кошуљица,

Узводлија бела,

Провиде се бела недра,

Kо два сунца да су ведра,

Па су ме занела,

Па су ме занела!

Танком стазом пође амо:

„Ходи сунце огрејано,

Ходи душо, ходи!“

Ал’ то стаза брже чула,

Налево се обрнула

У шуму води…

Ој стазице грабљивице,

Ти остала пуста!

Ну, тако ми вере моје,

Стигнућу вас обадвоје

Јер је шума густа,

А слатка су, медена су

Девојачка уста.

https://www.youtube.com/watch?v=99al6efXLXk

Извођачи:

Живојин Томић, Миња Шукало

Небо је тако ведро

Небо је тако ведро,

поноћ је тако тија,

ал’ моје срце није

жеља ми жељу вија.

Док једна бурно лети

да ми те из сна буди,

већ друга тихо љуби

премиле твоје груди.

Сад нежна твоја душа

милине дивне сања,

а има 1′ лепшег санка

од топла миловања!

О, сиђи, драга, сиђи,

топла те љубав чека,

поноћ је тако тиха!

Трава је тако мека!

Да нас од света скрије,

бледи ће месец заци,

ал’ја ћу и у мраку

усташца твоја наћи.

https://www.youtube.com/watch?v=T5opmlpoXeI

Извођачи:

Анђелија Милић,Дубравка Нешовић,Живан Милић

Разговор са срцем

Kакви тебе, срце,

тајни јади ломе,

те ме често молиш:

Поклони ме коме!

Та у мојим грудма

пакост те не слама,

у вину те купам,

лежиш на песмама.

На то мени срце:

Доброј’ мени туди,

ал’ би време било

да променим груди.

Здружиће се срећа

да ме тамо прати,

одакле ћу теби

нову срећу слати.

Та знаш ли кад грли

свако злато своје,

знаш како те боли

самовање твоје!

у вину те купам,

лежиш на песмама.

На то мени срце:

Доброј’ мени туђи,

ал’ би време било

да променим груди.

Здружиће се срећа

да ме тамо прати,

одакле ћу теби

нову срећу слати.

Та знаш ли кад грли

свако злато своје,

знаш како те боли

самовање твоје!

Што би знало чаме

не склапати очи

грлећи, љубећи

три божије ноћи.

А четврте кад би

легло да почива,

молило би бога

да о мени снива;

што би осећало

да га љубим јако,

а љубит ме знало

бар уполак тако;

што би у радости

са мном сузе лило, –

хеј, које би моје,

само моје било.

Тако ја мом срцу

зборим више пути,

а оно задршће,

снужди се – па ћути.

https://www.youtube.com/watch?v=6EgxRZjXVes

Извођачи:

Кодагаин,Јелена Селенић

Зрачак вири

Зрачак вири кроз гранчице

и поздравља сунчев сјај.

А из луга пој славуја

одпоздравља ноћ и дан.

Ај, устај, устај

слатка рано, рају мој.

Тебе волим у том сјају

Ах, премили данче мој.

Ноћас небо расипало

на ме дивни мирис твој.

Тебе гледам у том сјају

ах, премили цвете мој.

Ај устај, устај

слатка рано, рају мој.

Тебе волим у том сјају

ах, прелепи цвете мој.

https://www.youtube.com/watch?v=ncg2t5JLePs&t=8s

Извођачи:

Предраг Гојковић Цуне,Нада Обрић, Дует Радуловић&Јовановић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.