Ђура Јакшић

Ђура Јакшић

(Српска Црња 1832. – Београд 1878.)

Једна од најупадљивијих појава српског романтизма у књижевности и сликарству деветнаестог века,био је Ђура Јакшић, песник и сликар. Рођење 1832. године, у Српској Црњи, у добростојећој породици Јакшић. Основну школује завршио у родном месту а гимназију у Сегедину. Потом је похађао школуЦртања.Жеља да слика и пише водила гаје кроз разна средњоевропска културна средишта: Пешта, Београд,Велики Бечкерек, Беч, Минхен… Није могао да се посвети наукама, што је била жеља родитеља и пријатеља. Волео је слободу мисли, желео је да искаже само оно до чега му је стало или што гаје мучило.Након повратка у Србију, запослио се као учитељ, али је често мењао места становања, и то не својом вољом. Режим га није волео, па је Јакшић стално кубурио са властима, био прогањан,осуђиван, теран са посла, остављен без могућности да заради хлеб за своју породицу.

Ђура Јакшић је био стваралац пун страсти, маштовит и емотиван. Био је слободољубив, бунџија у родољубивој поезији, а нежан, тих и дирљив у лирским исповестима пуним бола.Најпознатије песме су биле „На Липару“, „Отаџбина“, „Падајте браћо“, „Поноћ“, „Ноћ на Гомјаку“. На епском плану, упамћене су „Невеста Пивљанина Баја“, „Прве жртве“, „Мученица“ Јакшић је писао драме („Јелисавета“, „Станоје Главаш“ и „Сеоба Србаља“), и око четрдесет приповедака о савременом животу. Драма „Сеоба Србаља“ добила је награду Матице Српске, у износу од сто дуката. Јакшић је био стваралац актуелне слике или речи, уметник чија слава није тамнила ни једног тренутка и чије су књиге и слике стално тражене. Био је врстан сликар, најизразитији представник романтизма у српском сликарству деветнаестог века. Радио је углавном портрете, иконе и историјске композиције. Најпознатија дела су „Девојка у плавом“, „Жена са лепезом“, „Погибија Kарађорђева“, „На стражи“. Његове слике налазе се данас у Народном музеју у Београду. Иако велики бунџија против власти, Јакшић је свим српским владарима исписивао химне: Милошу, Михаилу, Милану и Александру карађорђевићу.

Умро је 1878. године. До вечног дома на тадашњем гробљу код цркве Светог Марка, са безбројним венцима и цвећем, испратио гаје цео Београд. Велики писац исписао је шест хиљада стихова, многобројне редове драма и приповетки и насликао око стотину слика. Поживео је само 46 година.

Зелен лишће гору кити

(Сироче)

Зелен-лисје гору кити.

мирис-цвећа поље сара,

а у лугу сиротанче

тихо гору разговара:

„И ти имаш мајке своје,

горо чарна, горо мила,

па те твоја добра мајка

данас лепо опремила.

Kадивели доламицу

обукла ти од милине,

ишарала меке груди,

равна поља и долине.

Па када је у самоћи

твога срца жељу чула,

мирисом те душе своје

у милости задахнула…“

И још дете меким гласом

тужној гори зборит поче;

ал’ уздахну гора чама:

„Ој сироче!… О, сироче!“

Само човек, тврда срца,

мимо слуша, хладно ћути;

тек од глади кад премине,

на гробу ће уздахнути. ..

https://www.youtube.com/watch?v=Q-TbMiIj3Yw

Извођачи:

Браћа Бајић, Бранка Станарчић,Миодраг БогдановићМерима Његомир,Раша Павловић

Јеси ли чула, душо

(Љубав XIII)

Јеси ли чула, душо,

да поноћ уздише,

кад јој на црним грудма

звезду ранише?

Јеси ли вид’ла, сунце,

где славуј умире,

када му вихор белу

ружу раздире?…

Онда ћеш знати, чедо,

вероват’, рају мој,

како је срцу моме,

души рањеној!…

https://www.youtube.com/watch?v=xUdAA8o0sNI

Извођачи:

Ненад Николић, Звонко Богдан

Овај циклус песама „Љубав“ настао је 1862. у Бечу.Ђура их је посветио својој жени Тинки,која је остала у Банату.Те године Тинка се породила и на свет донела сина Милоша. Песму „Јеси ли чула душо“ са мало измењеним текстом снимио је 60-их година Химзо Половина.Вероватно због тога ова песма се на бошњачким сајтовима уписује као „изворна севдалинка.“

Kроз поноћ

Kроз поноћ нему и густо грање

види се звезда тихо трептање,

чује се срца силно куцање;

о, лакше само кроз густо грање!

Ту близу поток даљину пара,

Ту се на цвећу дика одмара,

Ту мене чека ашиковање

О лакше само кроз густо грање!

Пашћу, умрећу, душа ми горе,

растопиће ме до беле зоре,

к’о груду снега врело сунчање

о, лакше само кроз густо грање!

https://www.youtube.com/watch?v=yPAq4_s8lnQ

Извођачи:

Наракорд,Мирјана Пеић, Даница Обренић, Ивана Пандуровић, Звонко Богдан, Чеда Момчиловић, Миодраг Богдановић

Мила

„Вина, Мило!“ – орило се,

док је Мила овде била;

сад се Мила изгубила:

туђе руке вино носе.

Ана точи, Ана служи,

ал’ за Милом срце тужи!

Нема нама Миле више!

Оно мало веселости,

што имаше добри гости,

то код Миле оставише.

Ана точи, Ана служи,

Ал’ за Милом срце тужи!

Из Милиних руку мали’,

ма се расто бела света

место чаше од бермета,

отрова би прогутали.

Ана точи, Ана служи,

Ал’ за Милом срце тужи!

Kо да игра? Kо да пева?

Kо да жедни? Kо да пије?

Kо ли бригу да разбије?

Неста Миле, неста ћева!

Ана точи, Ана служи,

ал’ за Милом срце тужи!

https://www.youtube.com/watch?v=reWjgwYqmkQ

Извођачи:

Мики Јевремовић

На ноћишту

Студена ме киша шиба

већ васцели дан;

ој, прими ме, крчмарице,

у твој лепи стан!

Саву, Млаву и Мораву

прелазећи ја,

тебе сам се зажелио,

и лакога сна.

Наточи ми чашу вина

из подрума свог,

пољуби ме, загрли ме,

помого ти бог!

https://www.youtube.com/watch?v=XysF0WKXyG0

Извођачи:

Никола Марковић Гиба,Милан Прунић,Звонко Богдан, Душан Јакшић,Миле Богдановић

У цветном врту

(Шта ће)

Ста ће у лепом врту

увео, бачен цвет?

На свету никог немам

треба ли мене свет?…

Ишао сам даље, даље,

љубави тражећ’ хлад,

да у том хладу умрем,

чезнећи, странац млад.

Млога ми лепа мома

дарова поглед свој;

ал’једва што бејаше…

О, боже, боже мој!…

Први је поглед осто

У срцу урезан;

млађаних мојих лета

ово је био сан.

О њом сам само снево,

она ми бесе све:

нека ме она воли,

а свијет презире.

Свет мије она била,

ја небо, сунце њој;

ал’ прека судба хтеде…

о, боже, боже мој!…

У ову гору зађох,

у страни завичај,

не гледам њена лице,

њенога ока сјај.

Само се сећам раја

младог живота свог,

сваког пољупца, гласа,

погледа њезиног;

па тихо тужим, венем

и кунем живот свој

У овој пустој гори…

о, боже, боже мој!

https://www.youtube.com/watch?v=bJAsVPI49vY

Извођачи:

Дубравка Нешовић,Мила Ђорђевић

Чини ми се,душо,да је Србија

(Љубав XИV)

Жубор вода шљунком тече,

хуји шумица,

а на небу звезда трепти,

звезда Даница.

Срце моје игра, бије,

све се превија –

чини ми се, моја душо,

даје Србија!

А од оне звезде сјајне

чиниш ми се ти,

пак бих ишо – ишао бих

звезде љубити!…

https://www.youtube.com/watch?v=Rj28vJV2Fc8

Извођачи:

Ансамбл “Срма”

Једној несташној девојчици

Зар пољубац мени, старцу,

дајеш млада, са усана?

Зар на моје старо раме

Пада рука усијана?

Је л‘ то љубав, је ли шала?

те је твоја рука мала

На рамену седог старца,

задрхтала, затрептала?

Ил’ си дошла, злурадице,

Да ме варкаш, да ме једиш?

Измучене старе груди

да повреди ш, да позледиш?

„Ја те љубим!“… тврдиш, млада,

пуна јада, пуна нада,

али љубав седом старцу

веруј, душо, тешко пада…

Увеле су груди моје,

твоја љубав ватра жива

Па се бојим, старац седи,

од пламена и горива.

https://www.youtube.com/watch?v=GVCqtuvkg9w

Извођачи:

Хашим Kучук Хоки

Падајте,браћо

Падајте, браћо! Плин’те у крви!

Остав’те села, нек гори плам!

Бацајте сами у огањ децу!

Стресите с’ себе ропство и срам!

Гините, браћо, јунаци, људи!

За пропаст вашу свет ће да зна…

Небо ће плакат дуго и горко,

јер неће бити Србина…

Ми несмо браћа, ми Срби несмо!

Или ви несте Немањин сој?

Та да смо Срби, та да смо људи

та да смо браћа – ох, боже мој!…

Та зар би тако с Авале плаве

гледали леђно у огњен час?

Та зар би тако, ох, браћо драга,

та зар би тако презрели вас?…

Презрите братства, покор и клетву,

што небо даде, погаз’те ви!

Та није л’ грешно, није ли грозно:

крв деце ваше гледамо ми!…

А где је помоћ, ии’ суза братска?

ИЛ’: „Јуриш, роде, за брата свог!“?…

У вељој беди, смрти и крви

данас вас саме оставља бог!…

Ал’ опет, грешан, грешно сам пево,

рањено срце народа свог!

Та Србин кипи, кипи и чека

Ал’ не да ђаво… ии’ не да бог!

https://www.youtube.com/watch?v=4Afi6ZZxanE

Извођачи:

Војислав Билбија

Песма посвећена борби Срба у Босни и Херцеговини против Турака.

Србија која је и сама живела у неслободи, није могла да ослободи поробљене Србе у Босни

Херцеговини.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.